Šta se zaista dešava sa kožom kada hijaluronski filer prođe i kako izbeći prenaglašen izgled: Dr Ivica Jeremić razbija 5 najvećih zabluda o podmlađivanju
Dodajte Kurir u vaš Google izborHijaluronski fileri su najtraženija, a verovatno najmanje shvaćena procedura estetske medicine. Većina ljudi ih zamišlja kao naduvane usne i ukočeno lice, a pitanje koje lekari najčešće čuju nije „koliko košta“, nego „šta će biti sa mojom kožom kada filer prođe – da li ću izgledati gore nego pre“. Između te dve brige, straha od prenaglašenog izgleda i straha od toga šta ostaje posle, stoji nekoliko zabluda koje se godinama prepričavaju kao činjenice.
Dr Ivica Jeremić, iz Imedic poliklinike u Beogradu, kaže da su obe brige razumljive, ali da počivaju na pogrešnoj slici o tome šta filer uopšte radi u tkivu. Za dr Jeremića, kome su hijaluronski fileri u Beogradu svakodnevni posao već godinama, prenaglašen izgled nije posledica filera, nego posledica načina na koji je filer upotrebljen: „Filer sam po sebi ne pravi ni prirodno ni neprirodno lice. To pravi količina, sloj u koji je stavljen i proizvod koji je izabran za tu regiju. Kada su te tri stvari pogođene, filer se ne vidi – vidi se odmorno lice.“
Hijaluronska kiselina je supstanca koju koža i sama proizvodi i koja vezuje vodu; sa godinama je ima sve manje, kao i kolagena i masnog tkiva koje daje licu oblik. Filer je gel od umrežene hijaluronske kiseline koji se ubrizgava tamo gde je volumen izgubljen, a telo ga postepeno razgrađuje – u proseku za šest do osamnaest meseci, zavisno od regije, proizvoda i samog organizma. Upravo ta prolaznost je izvor obe brige: jedni strahuju da će im lice „otići“ kada filer nestane, drugi da će ostati zauvek „napumpani“.
Ni jedno ni drugo ne odgovara onome što lekari vide u praksi, objašnjava dr Jeremić, pod uslovom da je tretman rađen umereno i u pravom sloju. Najbolje to pokazuju dve regije koje ljudi najčešće pominju kada kažu „prenaglašeno“: usne i podočnjaci. Kod usana je, kaže, pravilo jednostavno – hijaluron za usne u količini od pola do jednog mililitra, mekan proizvod i strpljenje između dve korekcije, jer se najveći deo „napumpanih“ usana pravi ponavljanjem tretmana pre nego što se prethodni filer razgradio. Kod podočnjaka je pravilo još strože: uklanjanje podočnjaka hijaluronom radi se samo kod udubljenih podočnjaka sa kvalitetnom kožom i nikada do kraja, jer je mali prelaz ispod oka normalan – kod otečenih podočnjaka sa kesicama filer samo dodaje volumen tamo gde ga već ima previše.
Evo pet zabluda koje dr Jeremić najčešće čuje u ordinaciji – i šta se zapravo dešava.
Zabluda 1: „Kada filer prođe, koža ostane opuštenija nego što je bila“
Ovo je najčešći strah i, prema dr Jeremiću, najmanje opravdan. Hijaluronski filer se razgrađuje postepeno, mesecima, pa koža nema trenutak u kojem „padne“. Ono što ostaje posle filera je koža onakva kakva bi bila i bez njega, godinu ili dve starija – ne gora zbog filera. „Pacijenti upoređuju lice posle razgradnje sa licem koje su imali dok je filer stajao, a ne sa licem pre tretmana. To poređenje je nepošteno prema koži“, kaže dr Jeremić.
Istraživanja idu i korak dalje: ubrizgavanje umrežene hijaluronske kiseline pokreće stvaranje novog kolagena oko filera, jer gel mehanički isteže fibroblaste, ćelije koje kolagen proizvode. Taj efekat je skroman i ne zamenjuje filer, ali znači da koža posle tretmana nije „istrošena“, naprotiv. Uslov je, ponavlja dr Jeremić, umerena količina: koža koja je mesecima nosila dvostruko više gela nego što regija prima jeste rastegnuta, ali to je posledica preterivanja, ne filera.
Zabluda 2: „Filer rasteže kožu“
Filer koji ide na kost ili u duboko masno tkivo – jagodice, brada, vilica, slepoočnice – ne rasteže kožu, nego joj vraća oslonac koji je izgubila. Koža preko njega legne kao preko jastuka koji je ponovo dobio punjenje. Rastezanje se dešava u jednom slučaju: kada se velike količine stavljaju plitko, u površne slojeve koji nisu predviđeni da nose toliki volumen. „Isti proizvod, ista ruka, drugi sloj – potpuno drugačiji rizik. Zato pitanje nije da li filer rasteže kožu, nego gde je filer stavljen“, objašnjava dr Jeremić.
Zabluda 3: „Prenaglašen izgled je cena podmlađivanja“
Lica koja su postala sinonim za „filere“ – napumpane jagodice, usne koje štrče, zaobljena vilica – nisu primer kako filer deluje, nego primer tri greške koje se gomilaju: previše proizvoda, pogrešan sloj i proizvod koji za tu regiju nije pogodan. Podmlađivanje, kaže dr Jeremić, nije dodavanje nečega što nikada nije postojalo, nego vraćanje onoga što je vreme odnelo. „Jedan mililitar može da ublaži nazolabijalne bore. Problem nikada nije mililitar, nego pogrešno mesto. I moj savet pacijentima je uvek isti: ako vam je lekar rekao ne, verovatno je to dobar lekar.“
Praktično pravilo protiv prenaglašenog izgleda ima tri dela: tretman se radi u fazama, a ne odjednom; rezultat se procenjuje tek posle dve nedelje, kada se otok smiri, jer se prvih dana vidi otok, a ne filer; i nova korekcija se ne radi dok prethodni filer nije u velikoj meri razgrađen. Većina „prenaglašenih“ lica nastala je kršenjem trećeg pravila – slojevi filera nataloženi tokom godina.
Zabluda 4: „Što filer duže traje, to bolje – najbolji je trajni“
Trajni fileri postoje – silikon, poliakrilamid i slični materijali – i upravo zato su loša ideja. Lice se menja, a trajni materijal ostaje tamo gde je stavljen pre deset godina, i ne može da se ukloni bez hirurgije; kasne reakcije na njih su ono što estetska medicina danas najteže rešava. Hijaluronski filer ima nešto što nijedan trajni materijal nema: enzim hijaluronidazu, koji ga ciljano razgrađuje za dan ili dva ako je rezultat neželjen. „Prolaznost hijalurona nije mana, nego osigurač. Pacijent zna da ništa nije zauvek, a lekar zna da svaku grešku može da ispravi“, kaže dr Jeremić.
Ni u okviru hijaluronskih filera dužina trajanja nije mera kvaliteta. Gusti, dugotrajni proizvodi su odlični za kost i duboke slojeve, ali u tankoj i pokretnoj regiji kao što su podočnjaci ili usne vremenom mogu da postanu vidljivi. Za te regije se biraju mekši fileri koji kraće traju – i to je svesna zamena: malo kraći efekat za rezultat koji se ne vidi.
Zabluda 5: „Filer putuje po licu“
Priče o fileru koji je „iz jagodice otišao u vilicu“ ne odgovaraju anatomiji: lice je podeljeno pregradama u tkivu koje filer zadržavaju tamo gde je ubrizgan. Migracija filera postoji, ali u milimetrima, ne u centimetrima, i gotovo isključivo u tri regije – usnama, podočnjacima i duž vilice – gde su tkiva pokretna, a prostori slabo ograničeni. Od čega zavisi, ponavlja dr Jeremić, nije tajna: količina, sloj i proizvod. „Pravila smanjuju šansu, ali je ne uklanjaju – filer može da se pomeri i kada je sve urađeno kako treba, jer lice nije statično. Razlika je u tome što se kod pravilno urađenog tretmana to dešava retko, u maloj meri, i rešava se hijaluronidazom, bez posledica.“
Zajednički imenitelj svih pet zabluda je isti: ono čega se ljudi plaše kod filera – rastegnuta koža, prenaglašeno lice, filer koji luta – nisu osobine hijaluronske kiseline, nego posledice preterivanja i pogrešne tehnike. „Podmlađivanje nije dodavanje, nego vraćanje. Prvi korak nije špric, nego pregled na kojem se dogovorimo šta je izgubljeno, šta se vraća i – jednako važno – šta se ne dira“, zaključuje dr Jeremić.
Dr Ivica Jeremić je specijalista interne medicine, doktor medicinskih nauka i lekar estetske i antiaging medicine. Više o tretmanima: estetika-bg.com.
Promo